Desiderius Erasmus Roterodamus, (28.10.1466. – 12.07.1536.), nama poznat kao Erazmo Roterdamski, je holandski renesansni humanista, katolički sveštenik i teolog. Njegovo naučno ime Desiderius Erasmus Roterodamus se sastoji od tri dela: latinske imenice desiserium što znači želja ili čežnja, grčkog prideva erasmios (ἐράσμιος) što znači željeni (kao i u formi Erasmus, od imena svetog Erasmusa od Formije) i od latinizovanog naziva za pridev ,,iz Roterdama”.
Erazmo je bio klasični učenjak koji je pisao čistim latinskim stilom i uživao je nadimak Princ humanista. Takodje je nazivan ,,krunisana slava hrišćanskih humanista”. Koristeci humanističke tehnike za rad na tekstovima, pripremio je veoma važna izdanja Novog zaveta na latinskom i grčkom. Takodje je napisao: Pohvala Ludosti, Priručnik hrišćanskog ratnika, O dečjoj uljudnosti, Copia: Temelji bogatog stila, Julius Excusus i mnoga druga.
Erazmo je živeo kroz period Reformacije i dosledno je kritikovao neka popularna savremena hrišćanska verovanja. U vezi sa klerikalnim zloupotrebama u okviru Crkve, Erazmo je pokušao da reformiše Crkvu iznutra. On se takodje držao katoličke doktrine kao što je slobodna volja, koju su neki Protestanski reformatori odbacili u korist doktrine predodredjenosti. Njegov politika držanja sredine je razočaravala, čak i razljutila mnoge protestante, na primer Martina Lutera, kao i konzervativne katolike. Umro je u Bazelu 1536. i sahranjen je u katoličkoj katedrali, koja je skoro preobraćena u protestantsku crkvu.
Nisu navedeni izvori
ReplyDelete