Antinemačka osećanja kod Holanđana nakon Drugog svetskog rata

Na prvi pogled možemo reći da je nemačko-holandski odnos iz političko-psihološke tačke gledišta do kraja pedesetih godina bio „antinemački“.

„Tipičan nemac је poslušan; poslušnost mu je u krvi već vekovima. Uma postoji u zemlji u velikoj meri, zdravog razuma, međutim, još uvek nema dovoljno. Osim toga prosečan nemac nije niti uravnotežen niti umeren. Rezultat je nestabilan čovek, poslušan i pun poštovanja, a s druge strane malo nagnut ka aroganciji.“

Ova izjava nizozemskog Ambasadora van Verdenburga (1959-1962) u Bonu je karakteristična za snažno stereotipne holandske percepcije Nemaca do kraja pedesetih godina. Diplomate, novinari i političari su imali negativnu i veoma statičnu sliku o Nemačkoj. Gotovo neprestano preko uopštavanja se pisalo o „nemačkom narodu“, koji je karakterisan kao sentimentalno-egocentrični i ne-zapadni u svom političkom ponašanju. Fraze kao što su „Nemci su se slabo promenili“ se pojavljuju često i boje sliku u kojoj je senka Trećeg Rajha još uvek bila prisutna. Delovalo je kao da su ova antinemačka osećanja duže boravila u Holandiji nego u drugim zemljama. Od sredine pedesetih je primećeno postepeno poboljšanje, međutim, opet smo morali da vidimo da su takva očekivanja bila isuviše optimistička i da je normalizacija političke psihologije na holandskom području izuzetno internan i zamoran proces.

U ranim posleratnim godinama su se stvorile mnoge organizacije koje su tražile kontakt sa „drugom“ i „boljom“ Nemačkom i koje su se suprotstavljale opštim predrasudama Nemaca. Radi se o maloj grupi verskih i političkih krugova u potrazi za nemačkim istomišljenicima. Ove inicijative su čak bile toliko brojne, da je 1947/48 stvoren Coordinatie Commissie voor Culturele Betrekkingen met Duitsland (koordinacioni komitet za kulturni odnos sa Nemačkom – CCCD), koji je bio veoma aktivan i urađen je koristan rad. Rezultati istraživanja iz prve decenije posle rata je takođe pokazala da se broj Holanđana, koji su prema Nemcima bili „prijateljski“ nastrojeni, naglo povećao. Čak iako se prema ovome ne može doneti bilo kakav zaključak o širokom poboljšanju političko-psihološkog odnosa, ovakve činjenice ukazuju na povećanu spremnost da se promeni mišljenje o istočnim susedima.

U periodu od 1947-1953su Holanđani bili redovno pitani za mišljenje o nemačkom narodu. Rezultati su bili sledeći:

Regrutovanja Holanđana prema nemačkom narodu (1947-1953):

Quelle: Zo zijn wij. De eerste 25 jaar NIPO-onderzoek, Amsterdam/Brüssel 1970, S. 141.
Zeit	Ne-prijateljski	prijateljski	Bez mišljenja
Jan. 1947	53 %	29 %	18 %
Jan. 1948	50 %	27 %	23 %
Jan. 1950	36 %	36 %	28 %
Dec. 1952	30 %	41 %	28 %
Dec. 1953	17 %	54 %	29 %

Ovi podaci ukazuju na to da je procena o Nemcima od 1948. brzo poboljšana. Od 1950. Je deo „prijateljski nastrojenih“ čak prevaglo „neprijateljske“ . Naravno, sećanja na okupaciju su još uvek bila sveža u sećanju, ali istovremeno se prmećivao i umor i nespremnost za intenzivnim bavljenjem godinama posleratnog perioda. Želja za „pogledom ka napred“ bila je odlučujuća u ovoj društvenoj klimi. Holanđani su smatrali pametnijim da Nemačkoj okrenu leđa i da drže psihološku udaljenost nego da iskazuju antinemačka osećanja.