De Librije

Grad Zutfen se nalazi u provinciji Helderland, 30km severoistočno od Arnema. Između 1190. i 1196. Zutfen zvanično postaje grad. Takođe je postao i deo Hanzeatskog saveza, koji je uspostаvio i održаvаo trgovаčki monopol nа Bаltičkom moru i većini Severne Evrope između XIII i XVII vekа.

Najstarija i najveća građevina grada jeste crkva Sv. Valpurge, zagrađena u XII veku. Trenutno ovaj gotski spomenik čuva vredne ostavštvine nekadašnjih vladara Zufena, kandelabar* iz XIII veka, tekstove urezene u bakru (1547) kao i mnoge kolekcije knjiga i spisa iz raznih razdoblja i oblasti. U kapitolu crkve, nalazi se Librije, biblioteka sa knjigama iz doba pre reformacije u kojoj ima puno monumentalnih skripti i vrednih inkunabula*. Na katedrama su izložene knjige iz prvobitne kolekcije iz XV i XVI veka sa prelepim kožnim koricama i ivicama od srebra. Postoji više kolekcija knjiga, među kojima su čak i stare sveske i beleške učenika škole koja se nekada nalazila u samoj crkvi. Pored knjiga koje su učeni stanovnici poklanjali ovoj biblioteci tokom XV i XVI veka, mogu se naći i dela klasičara kao što su Virgilije, Seneka, Homer i dela poznatih humanista među kojima svakako treba istaći Erazma Roterdamskog.Ova biblioteka se smatra jednom od pet očuvanih srednjovekovnih biblioteka u Evropi (ostale četiri su u Engleskoj i Italiji). Ono što je posebno zanimljivo je to da su sve ove vredne knjige i spisi lancima zavezani za drvene katedre. Vezivanje knjiga lancima datira još iz srednjeg veka, kada su to činili da bi sprečili pljačkanje. Možemo slobodno reći da je zahvaljujući ovoj metodi biblioteka očuvana do danas.

(saznajte nešto više o biblioteci)

http://www.librije-zutphen.nl/index.php?option=com_content&view=article&id=46&Itemid=75

(ovde možete pročitati nešto više o kolekcijama knjiga)

http://www.librije-zutphen.nl/index.php?option=com_content&view=article&id=90&Itemid=59

---

* vrsta svećnjaka

* naziv je za najstarije štampane knjige, nastale pre 1500. godine, dok je štamparstvo još bilo "u povoju"

Vondelpark

Vondelpark je najveći od 30 poznatih parkova u Amsterdamu, i, definitivno, najposećeniji i najpopularniji park u Holandiji.

Stacioniran je južno od Lajdenskog trga (Leidseplein) , a blizu Muzejske četvrti, preciznije, blizu Gradskog muzeja (Stedelijkmuseum) i Nacionalnog muzeja (Rijksmuseum). Vondelpark godišnje poseti više od 10 miliona ljudi.

Ovaj park otvoren je 1865. prvobitno pod nazivom Nieuwe park, u prevodu sa holandskog Novi park, ali kasnije dobija i dalje aktuelan naziv Vondelpark po poznatom holandskom književniku iz 17. veka Joost van den Vondelu.

U sklopu parka nalazi se pozorište na otvorenom, filmski muzej, igralište, kao i restorani i kafići.

Glumačke i muzičke tačke održavaju se na sceni pozorišta na otvorenom 5 dana u nedelji tokom juna, jula i avgusta. Posetioci mogu da uživaju gledajući zanimljive predstave i slušajući muziku, a još jedan od razloga zašto su ovakve tačke veoma posećene, je to što je ulaz besplatan.

Što se tiče Filmskog muzeja, veliki broj filmova od onih iz 19. veka do digitalnih filmova današnjice prikazuje se upravo u ovom muzeju. Ovde se takodje održavaju izložbe i debate, a tokom leta prikazuju se filmovi na otvorenom bioskopu, na balkonu muzeja.

Vondelpark je pogodan i za duge šetnje, vožnju rolera ili bicikla na jednoj od biciklističkih staza u parku, a i za izležavanje na travi, ili možda piknik. Ako ste ljubitelj sporta, pozorišta, filma ili jednostavno želite da uživate u prirodi, ovaj park je pravo mesto za Vas.

Za više informacija o Vondelparku posetite:

http://www.openluchttheater.nl/

http://www.amsterdamlogue.com/vondelpark-amsterdams-central-park.html

Grotere kaart weergeven

Theo van Gogh - tragična smrt

Rođen 23. jula 1957. godine, Theo van Gogh, bio je mnogo više od holandskog režisera. Bio je i producent, kolumnista, autor i glumac, ali je važio za veoma kontroverznu ličnost. Njegov život izazvao je mnoge intrige, s obzirom na to da je bio praunuk brata najpoznatijeg holandskog umetnika Vincenta van Gogha.


Snimio je mnogo gledanih filmova, a za film Blind date, dobio je Zlatno tele - prestižnu filmsku nagradu u Holandiji. Medjutim, najviše kritika i buke izazvao je film Submission, koji je nastao zajedničkim snagama Van Gogha i holandske političarke rodjene u Somaliji, Ayaan Hirsi Ali. Film je predstavljao kritiku postupanja prema ženama u islamu. Theo je u ovom desetominutnom filmu predstavio četiri zlostavljane žene muslimanske vere koje su ispričale svoje potresne priče o nasilju koje su morale da trpe. Film sadrži scene golih, zlostavljanih ženskih tela, što je jos više zaintrigiralo javnost.

Van Goghovu hrabrost da prikaže svetu realnost na veoma direktan način, osudili su mnogi pripadnici muslimanske vere. Jedna od posledica, bila je i smrt ovog velikog režisera.

Mohammed Bouyeri, holandsko-marokanski musliman, ubio je 2. novembra 2004. godine Theo van Gogha, koji je krenuo biciklom na posao. Pucao je 8 puta u režisera, koji je umro na licu mesta. Bouyeri je zatim, po nekim izvorima, pokušao da mu odseče glavu jednim nožem, a drugi mu je zario u grudi. Na jednom nožu nalazilo se parče papira sa pretnjama upućenim jevrejima i Ayaan Hirsi Ali, koja se u to vreme krila zato što je već neko vreme dobijala preteće poruke.
Policija je ranila u nogu, a zatim i uhapsila dvadesetšestogodišnjeg ubicu. Kasnije je otkriveno da je bio član Hofstad mreže organizacije u Holandiji koju čine marokanci.
Sutradan je policija uhapsila još 8 pripadnika ove organizacije, a održane su i demonstracije ljudi koji su smatrali Thea svojim herojem.
Nakon israge, otkriveno je da je Theo van Gogh, kao i Ayaan Hirsi Ali, dobijao pretnje smrću nakon premijere njegovog filma na holandskoj nacionalnoj televiziji.

Koliko je ovaj režiser imao veliki uticaj na holandsku populaciju, govori i činjenica da je 18. marta 2007. podignut spomenik u njegovu čast - De Schreeuw, u prevodu Vrisak, u blizini mesta gde je bio ubijen. A tzv Fondacija za slobodno izražavanje, počela je da se zalaže za slobodu kritikovanja muslimana i islama.

Za više informacija posetite :

http://www.trutv.com/library/crime/notorious_murders/famous/theo_van_gogh/2.html

http://www.whatnextjournal.co.uk/pages/back/WNext29/Vangogh.html

Willem Barentsz

Prva asocijacija, kada čujemo ime ovog poznatog holandskog istraživača, je, naravno, Barencovo more. Rođen 1550. godine na ostrvu Terschelling, na frizijskoj obali Holandije, Barentsz je jedan od prvih istraživača koji su počeli da istražuju sever.

Willem je, pre svog velikog otkrića, vodio 2 značajne, ali bezuspešne ekspedicije.
Holandski istraživač Jan Huyghen van Linschoten se vratio sa ekspedicije, čiji je glavni cilj bila Goa, sa portugalskom flotom i napisao veoma čitan takozvani Itinerario. Ovo je navelo Holanđane da se zainteresuju za Orijent, iako je tada delovalo opasno krenuti na bilo kakva putovanja tog tipa.

Prvo putovanje Willema Barentsza počelo je 1594. kada je pošao sa dva broda u potragu za vodenim putem preko severa ka istočnoj Aziji. Iako je došao do zapadne obale Nove zemlje, morao je da se vrati zbog loših vremenskih uslova.
Iste godine, pošao je na drugu ekspediciju kada je sa sedam brodova uspeo da dospe između Sibira i Vajgač ostrva i nije mogao da nastavi zato što je te godine bilo puno leda. Bilo je prekasno da bi našli otvoreno more, a holandska vlada je odlučila da više neće finansirati ovakva putovanja.

Treća i najznačajna ekspedicija počela je 18. maja 1596. godine kada su brodovi isplovili iz luke Vlieland, u blizini Amsterdama. Isplovila su dva broda, pod vođstvom kapetana koji su se zvali Jan Rijp i Jacob van Heemskerk. Na ovom putovanju otkriveno je Medveđe ostrvo, kao i Svalbard, poznato kao Spicbergen, gde su brodovi bili razdvojeni.
Barencov brod, čiji je vođa bio Jacob van Heemskerk, je bio zarobljen ledom posle povratka iz Nove Zemlje, i posada je bila primorana da prezimi na Novoj zemlji, tako što su rastavili brod i od njega napravili kuću. Brod je bio pod ledom do početka 1597. kada su , krenuli u dva mala čamca zapadno. Brod Jan Rijp ih je pokupio kod poluostrva Kola, blizu Murmanska. Ali to ništa nije značilo Barencu, koji je umro 20. juna.

Kuća Barenca i njegove posade pronadjena je 1871. godine, a alat iz kuće se i dan-danas nalazi u muzeju u Hagu. Deo Barencovog originalnog dnevnika pronadjen je 1875. godine, a priču o ovom tragičnom putovanju ispričao je brodski stolar Gerrit de Veer u svom dnevniku.

Randstad

Randstad je konurbacija gradova u zapadnom delu Kraljevine Holandije, koja se sastoji od niza gradova smeštenih oko ruralne oblasti „Zelenog srca” (Groene Hart). U Randstadu živi oko sedam miliona ljudi, što ga čini najvećim urbanim regionom u Holandiji. U granicama Randstada se nalaze četiri najveća Holandska grada (Amsterdam, Roterdam, Utreht i Hag) sa svojom okolinom. Zajedno sa Londonom, Parizom, Flamanskim dijamantom (Vlaamse Ruit), i Nemačkom oblasti Rur, Randstad se svrstava u najznačajnije konurbacije severozapadne Evrope.

U Randstadu se nalaze i najveća luka u Evropi (Roterdam), polovina holandskih univerziteta i sedište parlamenta (Binnenhof, Hag).

Randstad možemo podeliti na dva dela Severno krilo ili Severni Randstad (Randstad Noord/Noordvleugel) sa preko četiri miliona stanovnika, i Južno krilo ili Južni Randstad (Randstad Zuid/Zuidvleugel) sa preko tri miliona stanovnika. Randstad se prostire na teritorijama četiri holandske provincije: Severne Holandije, Južne Holandije, Flevolanda i Utrehta. Jedna od karakteristika Randstada je i veliki broj manjih mesta koja se nalaze na ivici ili između velikih gradova.

Randstad se može nazvati ekonomskim srcem Evrope, jer ovaj visoko razvijeni region, fokusiran na razvijanje industrije, logistike, turizma i bankarstva, ima godišnje finansije približne bruto društvenom proizvodu Švedske. Randstad proizvodi 51,3% bruto društvenog proizvoda Kraljevine Holandije, što mu daje epitet regiona koji ima najveći učinak u bruto društvenom proizvodu neke države u Evropi. Holandska vlada i vlasti gradova Randstada su sačinili zajedničku strategiju „ Randstad, vizija 2040“ kojom bi se obezbedio siguran i jednak finansijski rast , ali i održavanje dobrih uslova života.

http://www.randstadregion.eu/

http://www.oecd.org/dataoecd/29/45/38223237.pdf

Universiteit van Amsterdam

Amsterdamski univerzitet je lociran u samom centru grada. Sa budžetom od preko 600. miliona evra, preko 30000. studenata, i preko 5000. zaposlenih, predstavlja jedan od najvećih evropskih univerziteta. Ne treba ga mešati sa Vrije Universiteit van Amsterdam.

Prethodnik Univerziteta je bio Athenaeum Illustre koji je osnovan 1629. godine radi proučavanja istorije i filozofije. Tokom sedamnaestog veka počelo je i proučavanje prava medicine i teologije. Athenaeum je ostao mala institucija sa ne više od 250. studenata i osam predavača. Sve se to menja 1877god. kada je reorganizovan i stavljen pod upravu grada i kada menja naziv u Gemeentelijke Universiteit van Amsterdam ( Univerzitet opštine Amsterdam, ili skraćeno GU). Profesore su postavljali gradski zvaničnici na na čelu administracije je bio gradonačelnik. Ovaj sistem uprave je vođen progresivnom politikom i dozvoljavao je velike intelektualne slobode.

Malo se menjalo do 1961. godine kada finansije GU prelaze u ruke vlade i kada Gemeentelijke Universiteit van Amsterdam konačno postaje Univesiteit van Amsterdam.

Univesiteit van Amsterdam se sastoji od sedam fakulteta, na čijem čelu je dekan:

1) Stomatološki fakultet ( Faculteit der Tandheelkunde)

2) Fakultet poslovnih nauka i ekonomije (Faculteit Economie en Bedrijfskunde)

3) Fakultet humanističkih nauka (Faculteit der Geesteswetenschappen) koji se sastoji iz šest departmana :

1) Studije nizozemskog jezika;

2) Studije istorije, arheologije i prostora (geografije);

3) Studije jezika i književnosti;

4) Studije o medijima;

5) Filozofske studije;

6) Studije umetnosti, religije i kulture.

4) Pravni fakultet ( Faculteit der Rechtsgeleerdheid)

5) Medicinski fakultet (Faculteit der Geneeskunde)

6) Fakultet prirodnjačkih nauka (Faculteit der Natuurwetenschappen, Wiskunde en Informatica)

7) Fakultet socioloških i psiholoških nauka ( Faculteit der Maatschappij- en Gedragswetenschappen) koji se sastoji iz šest departmana:

1) Političke studije

2) Sociologija i antropoligija

3) Komunikologija

4) Psihologija

5) Socijalna geografija

6) Planiranje i studije internacionalnog razvoja

7) Pedagoške studije

U sastav univerziteta ulazi i trideset instituta koji potpomažu proučavanje određenih nauka.

Za više informacija videti www.uva.nl .

Uticaj holandskog na engleski jezik

Procenjuje se da 1% reči holandskog porekla čini engleski vokabular. Nije teško za poverovati, s obzirom na istorijsku povezanost ova dva naroda, preko trgovine i moreplovstva, holandskih naseobina u Severnoj Americi, što je dovodilo do sklapanja mešovitih brakova, pa do kontakta između govornika holandskog i engleskog jezika u Južnoj Africi.

Tako, na primer, imamo imenicu boss ( gazda, šef ) koja potiče od holandske reči istog značenja baas. Pretpostavlja se da je u engleski govorni svet stigla početkom XIX veka iz Južne Afrike, jer ju je u književnosti prvi upotrebio pisac Vašington Irving 1806, ali to ne znači da nije bila u kolokvijalnoj upotrebi mnogo ranije. Dalje, od poznatih reči iz kulinarskog sveta tu je cookie ( kolačić, keks ) od koek, cruller ( kolač koji se prži u ulju ) od crullen ( uviti ), waffle od wafel, snack ( užina, grickalica ) od snakken ( jesti/brbljati ), pickle ( kiseli krastavac ) od pekel, kao i cole-slaw ( kupus salata ) koja potiče od holandskog koolsla. Poznato je da se u menijima njujorških restorana neretko može naići na skraćenicu slaiv, koja je istog značenja kao i cole-slaw, ali posetioce ostavlja zbunjenim.

Snoop, glagol sa značenjem njuškati, mnogo se češće upotrebljava u britanskom engleskom, a dolazi od holandske reči snoepen ( jesti slatkiše u tajnosti ). Stanovnici Njujorka holandskih korena bili su poznati po pričama za decu punih duhova i ostalih utvara, pa je tako u govor ušao spook ( duh ), a za nim i spooky, spooking itd. Imenica dope nekada je značila sos jer dolazi od glagola (in)dopen što znači umakati, a danas nosi značenje droge, tj. narkotika. Ime najupečatljivijeg simbola Božića, Santa Claus, takođe je pozajmljeno iz holandskog jezika, a potiče od drugog naziva za praznik svetog Nikole, Sinterklaas, za kojeg se veruje da je zaštitnik dece i slavi se 6. decembra.

Pokušaj objašnjenja nejasnog porekla skraćenice O.K., čini se najpopularnijeg amerikanizma koji su preuzeli gotovi svi jezici na planeti, opet je doveden u vezu sa Holandijom, ali ovoga puta preko osmog predsednika Amerike ( 1837 – 1841 ), Martina Van Burena. On je 1840. godine vodio neuspešnu kampanju u ponovnoj trci za predsednika, tokom koje je nosio nadimak O.K. što je imalo referencu na Burenovo rodno mesto, Old Kinderhook, holandsku naseobinu u blizini Njujorka. Van Buren je trku izgubio, ali je sasvim moguće da je za sobom ostavio jednu od najpoznatijih uzrečica popularne kulture.

Za više informacija pogledajte na:

http://books.google.com/books?id=qIsDdUSYJMIC&pg=PA91&lpg=PA91&dq=pella+dutch+language&source=bl&ots=lkU0c-hcIG&sig=IbaepBgTaAIDAzEVJ3mMySAkN2M&hl=en&ei=_JUGTaD6L9TA8QO12o03&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=9&ved=0CEwQ6AEwCA#v=onepage&q=pella%20dutch%20language&f=false

Kako je Novi Amsterdam postao Njujork?

Novi Amsterdam ( Nieuw Amsterdam ) bio je holandska kolonijalna naseobina

iz XVII veka koja je služila kao prestonica Nove Holandije, moćne trgovačke sile.

Piter Stajvesant ( Peter Stuyvesant ), najpoznatiji guverner Novog Amsterdama, došao je na dužnost 1647. godine. Pokušavao je da unapredi odnose sa susedima Indijancima i Englezima, ali je tenzija sa poslednjima rasla kao rezultat Prvog anglo – holandskog rata ( 1650 – 52 ). Maja 1664, kao uvod u Drugi anglo – holandski rat ( 1665 – 67 ), četiri engleske fregate otisnule su se iz Portsmuta za Novi svet sa namerom da okončaju prisustvo Holanđana u Americi tako što će osvojiti Novi Amsterdam i okolne naseobine, a time izbrisati Holandiju sa liste konkurenata u trgovini. Onog trenutka kada su Britanci uplovili u luku, Stajvesant je znao da je igra gotova. Pokušavao je da ubedi sugrađane da se opiru osvajačima, no oni su to odbili kada su ih Britanci obavestili da im se neće mešati u poslove i da će njihovi trgovački interesi biti zaštićeni. Novi Amsterdam se predao 27. avgusta 1664, a tokom naredne nedelje i ostala naselja u okolini. Preimenovan je u Njujork, po vojvodi od Jorka ( kasniji kralj Džejms II ), bratu tadašnjeg kralja Čarlsa II.

Međutim, Holanđani su nakratko povratili teritorije Nove Holandije tokom Trećeg anglo – holandskog rata u julu 1673, Antoni Kolv ( Anthony Colve ) je postavljen za guvernera, a Njujork opet dobio novi naziv – ’’ New Orange ’’. Nakon potpisivanja Vestminsterskog ugovora u novembru 1674, grad je ponovo bio u rukama Engleza, vraćeno mu je staro ime, a Holanđani su kao utešnu nagradu dobili Surinam.

Džon Robinson i ’’Pilgrim fathers’’

Džon Robinson ( 1575 – 1625 ) jedan je od prvih vođa anglikanskih separatista, predvodnik i glavni sveštenik grupe puritanaca Pilgrim Fathers, a smatraju ga i za jednog od osnivača kongregacione crkve.

U jesen 1607. godine grupa puritanaca odlučila je da napusti Englesku i emigrira u Holandiju, tačnije Amsterdam, jer im je verska sloboda tamo bila zagarantovana, a anglikanski separatisti već su se ranije naselili u tom području. U Amsterdam su stigli iz drugog puta jer ih je prilikom prvog pokušaja izdao kapetan broda, te su svi bili pohapšeni i oduzeta im lična imovina. Međutim, u lokaloj separatističkoj crkvi vladala je potpuna nesloga i haos, pa su Pilgrims napustili Amsterdam posle samo godinu dana i nastanili se u Lejdenu koji je u XVII veku doživeo veliki kulturni procvat i postao jedan od vodećih univerzitetskih centara Evrope, dok je na njemu i sam Džon Robinson studirao teologiju 1615. godine. Broj pristalica crkve ubrzano je rastao pod vođstvom Robinsona i Vilijama Bruvstera, dostižući cifru od čak nekoliko stotina, jer su ljudi širom Engleske dolazili u Lejden u potrazi za ličnim mirom i prosperitetom. Januara 1611. godine, crkva je čak uspela da kupi kuću koja se nalazila gotovo odmah iza crkve svetog Petra ( Pieterskerk ), a služila im je i kao crkva i kao kuća sa adaptiranim stanovima za siromašnije vernike.

Odluku da napuste Lejden doneli su početkom 1619. godine. Trideset i pet pripadnika crkve uspelo je da se vrati u Englesku i na brodu Mayflower zaplovi za Ameriku sa još četrdesetak ljudi bez ikakvih religijskih motiva. Do obale Amerike su stigli 21. decembra 1620. godine i osnovali grad Plymouth, u današnjoj državi Masačusets. No, Džon Robinson nije učestvovao u ovom istorijskom putešestviju jer je već ranije bilo dogovoreno da krene sa većom grupom, ali nažalost, nije imao sreće ni to da doživi zbog iznenadne bolesti. Prečasni Džon Robinson, veliki lejdenski apostol, umro je krajem februara 1625. godine, a njegovi posmrtni ostaci i dalje počivaju u Lejdenu, u crkvi svetog Petra.