Kaže se da je Holandija zemlja hiljadu vetrenjača. A nekada ih je bilo i mnogo više. Većina se nalazi u holandskim provincijama, kao što su Overejsel, Flevoland ili Frizija, i još uvek je funkcionalna. Dva regiona su posebno tipična po vetrenjaćama: kod Amsterdama na jezeru Šermer, i polderi, u Kinderdijku blizu Roterdama. Vetrenjače iz ovih regiona se i dalje redovno koriste. Danas se oni svakako ne koriste radi isušivanja zemljišta, niti radi kreiranja zemljišta za ispaštu ili plodnog tla. Neke vetrenjače su proširene u muzeje, drugi deo njih se koristi stambeno, a pre svega, na radost izletnicima, turistama i putnicima, one bivaju predstavljene. Оva dva regiona su sada na listi UNESCO-ve svetske kulturne baštine.
Mlinovi Holandije se smatraju kao simbol kraljevstva, legendarni su vekovima, a ipak nisu toliko romantičnog porekla, kao što se predstavljaju danas. Svako ko smatra da Holandija ima samo vetrenjače, koje crtaju vodu, taj živi u zabludi. Mada je većina izgrađena u tu svrhu, kasnije su ih izgrađivali u prave kanače, crpne stanice, kao i u isušivače poldera. Međutim, postoji mnogo različitih vrsta tipično holandskih vetrenjača: vodenice, post mlinovi, holandski mlinovi, pilane itd.
Većina vetrenjača sagrađena je u periodu od kraja 15. veka do sredine 18. veka. Od tada su industrija i mehanika olakšale rad narodu. Post mlinovi su najstarija forma vetrenjača i koristili su se uglavnom za mlevenje žita. Od ostalih se razlikuju zbog donjeg dela u formi piramide sa vodenicom. Podjednako rasprostranjena slika tipičnog holandskog mlina je mlin Holanđanin. Veoma je sličan planinskim mlinovima, koji su kruti i nepomično postavljeni na brdovitim mestima, dok se mlin Holanđanin može rotirati u gornjoj polovini, čime je omogućena proizvodnja nafte, farbe ili čak papira.
Holandske vetrenjače su delimično zastićene, deo muzejske priče, delom prostor za stanovanje, ali uvek vredni za posetu.
