Hanzeanska liga nije bila toliko liga gradova, koliko je bila liga trgovačkih saradnika iz severne Nemačke i Baltika. U srednjem veku, trgovina je bila opasan i rizičan posao, tako da je bilo sigurnije po trgovce da putuju zajedno. Kako su se udruživali dok su bili na putu, tako su počeli da se udružuju i kod kuće. Podsticaj za stvaranje Hanzeanske lige bila je trgovina na tzv. “putu soli” duž grada Kila (nemački – Kiel), iako taj put nije povezivao Kil i Libek (nemački Lübeck), već Hamburg i Libek, ali je dobio ime po mestu gde se rudnik soli nalazio.
U vodama Baltika je bilo aktivnosti, bilo je i piratskih radnji (vikinzi se mogu ubrojati u to) i dosta brodova je cirkulisalo tom oblašću, ali pre Lige nije bilo bitnog napretka u međunarodnoj trgovini. Hanzenaska liga oformljena je u 12. veku između Hamburga i Libeka. Ribarski brodovi iz Libeka imali su dobar pristup oblastima gde se lovi haringa nadomak danske i obale tadašnje Skanije (koja je danas teritorija južne Švedske, u to vreme sastavni deo Kraljevine Danske), a riba je bila veoma bitan element ishrane Evropljana jer se često postilo i crkva je zabranila meso petkom. Libek je tu bio u velikoj prednosti, ali je postojala prepreka da se taj posao razvije – ti brodovi nisu imali mogućnost hlađenja ili konzervisanja ribe, koja je u neodgovarajućim uslovima kvarljiva roba. Hamburg je, sa druge strane, imao pristup soli iz Kila, a to je omogućilo očuvanje robe i tako je bilo u obostranom interesu da se stvori tzv. „put soli“. Drugi germanski gradovi sa severa su odlučili da slede njihov primer. Godine 1201. Keln (nemački – Köln), tada već bogat grad, se pridružuje, a ubrzo potom i Gdansk kao bitna luka za pristup Baltiku, a nakon toga i drugi baltički gradovi. Moć Hanze je sve više rasla dok nije brojala čak 70 gradova članova. Oformljen je parlament na nivou cele Hanze, ali je i svaki grad i dalje imao svoje udruženje. Nemci su sve vreme uspevali da prograju svoje interese u pokušaju da stvore trgovački monopol na tržištima koja su snabdevali.
Libeku je položaj na Baltiku omogućio direktan pristup Skandinaviji i Kijevu, što je stvorilo direktnu konkurenciju Skandinavcima koji su do tada konrolisali najveći deo Baltika. Uprkos svemu tome, liga nikada nije postala tesno vezana zajednica. Dosta gradova je i prestalo da šalje svoje izaslanike i donesene odluke nisu se odnosile na gradove kao pojedinačne. Vremenom je liga brojala oko 170 gradova, uspela je da uspostavi tzv. “konture” u gradovima kao što su Bruž (holandski – Brugge), Kopenhagen, Bergen i London i te luke su bile veoma značajne. Liga je toliko napredovala da je uspostavila svoja stovarišta, neku verziju tadašnjih robnih kuća, čak i crkve i slične institucije. Na početku se trgovalo stvarima poput drveta, krzna, katrana, meda, pšenice i sl. sa istoka u pravcu Flandrije i Engleske, a metali su uglavnom dolazili iz Švedske. Nemci su počeli taktično da naseljavaju luke članice i te luke su bile obavezane Libečkim zakonom (nemački - Lübisches Recht) da se za sve obrate gradskom savetu u gradu Libeku. Neki od gradova imaju i dalje vidne spomenike tog doba, uglavnom u arhitekturi, a kako je glavni jezik bio srednje-donjonemački, on je izvršio veliki uticaj, posebno na bitne članove, tako da je najviše ostao uticaj u većim skandinavskim jezicima.
Liga je, dakle, imala čvrstu strukturu, ali je mnogo gradova ili već imalo status nezavisnih, ili su ga dobili kao rezultat moći Lige. Međutim – ta nezavisnost je bila ograničena. Većina tih samostalnih gardova morala je da odgovara samom Svetom Rimskom carstvu. Liga je počela sada da koristi i naoružanje i sopstvenu vojsku. Tako je 1367-1370. započela rat protiv Danske i ujedinjenim snagama su je pobedili, nateravši danskog kralja da 15% trgovine prepusti Ligi, što joj je tako donelo monopol u Skandinaviji. Ubrzo potom vođen je i Holandsko-Hanzeatski rat u kom su trgovci iz Amsterdama uspeli da dobiju slobodan pristup Baltiku i time su napokon srušili monopol koji je Hanza imala. Van svoje teritorije Hanza je nailazila na prepreke jer su strani gradovi stavljali ograničenja i time je sprečavali da trguje sa lokalnim trgovcima. Dosta trgovaca van Lige je takođe bilo ljubomorno na Hanzine privilegije. Sve to utiče, a onda počinje i ekonomska kriza, Holanđani sve agresivnije i odlučnije potiskuju Hanzu, Poljaci postaju snažniji takođe. Poljski i pruski gradovi podržavaju Holanđane, trgovci iz Amsterdama preuzimaju trgovinu žitom od Nemaca, Danska vraća kontrolu nad svojom trgovinom, Rusija zatvara Novgorod, a Švedska postaje moćna sila. Danci i Englezi pokušavaju da unište Holanđane, ali bezuspešno. Nemci iz Bruža sele kontur u Antverpen u potrzi za novim putevima, ali bezuspešno, pa se Antverpen i London zatvaraju, većina gradova Hanze počinje da gleda svoje interese i to vodi do raspadanja. Poslednji zvanični sastanak održan je 1669, mada su Libek, Hamburg i Bremen sebe smatrali članovima do 1862. godine.
Holanđani su verovatno tada zaradili reputaciju dobrih trgovaca.
